Jednog dana čovjek uč‘e u restoran u pratnji ogromnog noja. Konobarica ih upita što žele naručiti.
Tip reče:
- Hamburger, pomfrit i kolu - a onda se okrene prema noju:
- A ti?
- Ja č‡u isto ! - odgovori noj.
Nakon nekog vremena konobarica se vrati s narudžbom.
-To bi bilo 28,55 kuna - reče.
Tip posegnu u džep i izvuče točno toliki iznos.

Sljedeč‡eg dana tip s nojem opet uč‘e u restoran i ponovno naruči:
- Hamburger, pomfrit i kolu - a onda se okrenu prema noju:
- A ti?
- Ja č‡u isto ! - odgovori noj.
Nakon nekog vremena konobarica se vrati s narudžbom.
- To bi bilo 28,55 kuna - reče.
Tip posegnu u džep i izvuče točno toliki iznos.

I tako je sve preraslo u rutinu.

Proč‘e nekoliko dana. Čovjek i noj, kao i obično, uč‘oše u restoran.
- Uobičajeno? - upita konobarica.
- Ne, danas je petak ! Uzet č‡u lignje, salatu i pivo - reče tip.
- Ja č‡u isto ! - odgovori noj.
Ubrzo, konobarica se vrati s narudžbom.
- To bi bilo 43,20 kuna - reče.
Tip posegnu u džep i izvuče točno toliki iznos. Ovoga puta konobarica nije mogla odoljeti radoznalosti.
- Oprostite, ali kako to da uvijek u džepu imate točno toliko novaca koliko iznosi račun?
- Prije nekoliko godina čistio sam tavan i našao staru lampu. Protrljao sam je i iz nje je izašao duh i rekao da č‡e mi ispuniti dvije želje. Moja prva želja bila je da u džepu uvijek imam točno onoliko novca koliko mi treba da bih platio račun. I želja se ostvarila... Svaki put kad nešto kupujem, u džepu se pojavi točno onoliko novca koliko mi treba.
- Pa to je izvanredno ! - uzviknu konobarica. - Več‡ina ljudi tražila bi milijune, ali vi č‡ete ovako biti bogati do kraja života!
- Upravo tako ! Zatražim li litru mlijeka ili najskuplji automobil, uvijek č‡u to moč‡i platiti.
- A zašto vas uvijek prati noj?
Čovjek duboko uzdahnu i reče:
- E, tu je kvaka... Moja druga želja bila je da uz mene do kraja života bude pilence dugih nogu i velike guze, koje č‡e se uvijek složiti sa svime što kažem!